Rekli su o filmu: Ranko Đinović
Ranko Đinović, pesnik, prognanik iz Metohije
Demonizacija Ukrajine.
Vrhovni Hazar u službi Boga Mamona.
Dokumentarni film ‘Ljudi Hristovi naše vreme’ nije samo dokumentarni film, već živa istorija ovog vremena i svih vremena o svireposti, bestijalnosti i nevidime mržnje u Kosmosu na jednosušno Pravoslavlje i pokušaj opsade Rusije.
Svaka scena i slika u ovom nadfilmu izaziva kod čoveka predinfarktno stanje,
uznemirenije duše do suza žalosnica.
Nevidimi progon i hapšenja pravovernoslužajših, Visokopreosvećenih vladika i
sveštenomonaštva, istinoljubivih novinara i publicista, izrugivanje smernih
vernika i kao kruna nadzla skrnavljenje i otimanje preko 1300 Pravoslavnih
Svetinja širom Ukrajine, odvija se pred očima celog sveta i dela sveta koji
podržava ukrajinsku monstruoznu demonizaciju.
Svaka scena iz ovog filma je povod za novi film. Opet i opet kao vrh nadmržnje
izdojio bih scenu devojke koja klečeći sa Krstom u rukama blagosiljajući rulju koja
se iživljava nad njom i kao da čujem da kaže – ‘Samo ovime sve pobeđuj!’ I sve me to
podseća na našeg jedinorodnog Gospoda Isusa Hristosa kome se u pontijepilatsko
vreme rulja iživljavala vičući – ‘Raspni ga, raspni!’
'Satirite neprijatelje Otačastva!'
Za to vreme vrhovni Hazar, nižerazedni glumac Volodimir gleda svakoga dana u
svoj tajni račun i krvavo zelene novčanice. Žrtve ga uopšte ne zanimaju.
A Berns pentagonskim rečnikom otvoreno laže.
I druga scena kada u Hramu jednosušnije vere Pravoslavne predstavnici
obaveštajnih snaga Ukrajine, prikriveni odorama monaškim organizuju satanski
pir u Svetom domu koji nije viđen ni u davno doba progona Hrišćana. Ipak, ono što će zauvek ostati je činjenica da će mnogi od ovih novomučenika biti
kanonizovani u Svece u dogledno vreme. I to može biti poenta ovog potresnog filma koji me od trenutka kad sam ga gledao sustopice prati.
Jedno sigurno znam, Bog će ovo sve namiriti jednoga dana.
Dok ovo pišem nailaze mi ne znam zašto reči Svetog Filareta Moskovskog –
‘Satirite neprijatelje Otačastva!’
Zato se obraćam tvorbenicima ovog kako rekoh nadfilma rečima – Na mnogaja ljeta!
