Rekli su o filmu: Episkop Bački Irinej
Hvala na poverenju da nešto i ja kažem, iako o filmu malo šta znam osim da gledam, ali ovde sam sticajem okolnosti i dobrotom naših prijatelja iz Kijeva, Beograda i sa Mokre Gore koji su stvarali ovaj film, nekako sam i ja bio uključen i to je sve za mene bilo čast i blagoslov.
Mislim da bi mi bilo najbolje i najpametnije da ne kažem nista jer ovaj film toliko rečito, potresno i istinito, sa osećanjem koje samo filmovi iz pravoslavnog sveta, posebno iz sveta koji je ponikao iz Svete Rusije, od vremena kneza Vladimira i na ovako iz Kijeva koji je majka ruskih gradova. Naravno, svugde ima takvih ljudi probuđenih duhovno koji mogu da stvore nesto slično ali ne sa, čini mi se, tom dozom osećanja i uverljivosti kao što je upravo ovaj film.
on sam o sebi govori sve, ali govori i svima nama istinu o našem svetu i o našem vremenu
Imao sam prilike da vidim i Takovskoga i druge, ovaj film je poslednji u nizu takvih što sam gledao. Mislim da mu ne treba nikakav komentar niti pohvala, on sam o sebi govori sve, ali govori i svima nama istinu o našem svetu i o našem vremenu, mislim da ovde prisutni, naš Patrijarh, njegova svetost, a i ja, spoznajemo mnoge ljude u Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, pročevši od Mitropolita Onufrija zatim, namensnika Kijevso-pečerske larve i drugih istaknutih monaha do Mitropolita zaporoškog i mnogih drugih da možemo reći da nikakve sile zla, ni ovaj nesrećnik koji glumi šefa države i već nažalost možda i bivše države, koji nema nikakve vere, ubeđen sam u to, ni jevrejske ni hrišćanske ni muslimanske. I koji je učinio ono što nikada niko nije učinio.
Bilo je gonitelja, uništitelja, mučitelja, zlotvora, zlikovaca od već pomenutih Neora i Dioklecijana do najnovijih, ali niko nikada nije se usudio da ukine crkvu, bilo koju crkvu kao takvu, kao crkvu, on je to učinio, a na to je moramo kazati, istine radi, poštenja radi, reagovao rimski papa između mnogih drugih, rekavši da se crkva i vera ne dira, ne da se ukida ili ne ukida, NE SME SE DIRATI, ni pod kojim uslovima, moram i to da kažem, njegova svetost Carigradski Patrijarh, kojeg takođe i naš Patrijarh i ja poznajemo decenijama i u mnogim stvarima smo sa njim sarađivali, nije se oglasio, ne znam, pomišljao sam malopre razmišljajći tu sa vama svima da li bi i šta bi bio njegov odziv na ovo, bolno ali i puno nade svedočenje istine ovoga filma.
VERA SE NE SME DIRATI.
Današnji svet , to nam i ovaj film pokazuje, je svet, zaista, Hrista i antihrista, kao da se na neki način, naravno, to nije nova stvar, tako je bilo već evo 2000 godina hrišćanske istorije, nekad više, nekad manje, ali danas je to, rekao bih, ogoljeno, obnaženo pred našim očima, duhovnim, pa evo i videli smo te neverovatne, strašne scene u ovom filmu, iživljavanja nad ljudima samo zato što veruju u Boga pravoslavnog. I treba sada neki razulareni bezbožnici, ocigledno se o njima radi, ako su vernici, nisu pravi vernici, videli smo i to po satanskim simbolima koje upotrebljavaju svi ti ljudi, dakle da vas ne zamaram, sve smo to kao poruku i pouku dobili ovim filmom i rekao bih samo da sliku našeg vremena najbolje pokazuju tzv. Olimpijske igre ove godine u Parizu, gde na početku imamo, ne prosto huljenje na Hrišćanske svetinje i vrednosti čak ne i samo kult satane što nije ni prikrivano, nego imamo kako bih rekao, očigledno nastavu satanizaovnog čoveka, šta to znači, kuda to vodi, a na kraju tih igara, po nekom Božijem promislu, desilo se da to bude jedan srbin, mogao je biti rus, ukrajinac, grk, čak italijan ili bilo ko, vadi krst, celiva ga i diže ruke nebu i kaže Bogu hvala ovo sam što sam zahvaljujući ovome krstu i onome koji je radi našem spasenja visio na njemu i vasrkrsao iz groba i sve nas u sebi unapred vaskrsao, tako da ne vidim potrebe da sada ja tu nešto naručito razmišljam i delim sa vama, ja sam uveren da svi ovde sabrani smo sa istim osećanjem odgledali ovaj film i da ovo blagosloveno veče ovde, nećemo brzo zaboraviti u našim životima.
